Школски лист

505

прикривену долину. Н му дамт, сазидати онде кућицу и изкрчити нешто мало землђ, коа га лебомт, рани, а узЂ то пали онг у мо1ои шуми углЂвлФ. Меето где Марко живи одстои одавде на добре две милф, али н1в узх нутт>, па се редко догоди да когодђ онуда наиђе, а чађг е Марка тако нрерушила, да га нитко живбш небБ1 могао познати, и тако се онг садЂ тамо изванЂ сваке опасности налази." Браниславг дода јоштт, неке примере верности и шначства Марковогг, и разговорт, се продужи готово до саме поноћи. Већг и глуво доба наступи. Милана слушагоЋи пажлвиво отчево приповеданЂ, ш не примети да е чаша н$гова праздна, и да се ватра у пећи сасвимт. угасила. На еданпутЂ подигне се етраховита вика у замку. Сведени ходници у долбнФмђ спрату оддаваху екђ одг звеке оруж1н. Топотђ и вика силнога лгодства већг се и у горнЂмт, спрату зачуе, и све се већма приближаваше соби, у ко1ои е кнезт. сђ свохомђ единицомђ седГо. „Маико Бож1н! буди намЂ у помоћи" повиче Милана, и као крпа пребледивши хитро забрави врата. Ал' рднбшђ ударцемЂ врата се распадну, и еданЂ зверскогЂ облика човекЂ сђ голимђ у руци мачемЂ у собу упадне. Множина наоружанБ1хг четника за нбимђ уђе. ,,Браниславе, — громкимг гласомЂ продере се нечовекЂ, — часЂ освете приспео е, И самв СтрашимирЂ, коме си тб 1 већЂ толико пута у супротЂ ишао. СадЂ ево ме да ти се оеветимг, и тако ми среће осветићу ти се, као што се 10 штђ нитко досадг освеТ10 Н1е. У ланце га окиваите мое верне елуге; у наидублБОи тавници Брестовачкои трунути мора крвнвш душманинЂ и убица ереће мое! Оваи замакЂ и све драгоцености нЂгове, одђ садЂ мени припадаго. Остало штогодђ нађете оплнчкаите и поделите међу сооомђ.