Школски лист

524

Ко свагда чини оно што е право и ириетоино, то е благонаравантз човект,, и заелужуе да га евакш иоштуе и лмби. Сила е болЂ и паметиие, да ее чувамо да не ногрешимо, него доцние да ее извинлвамо; такође еила е леише и корБ1Стние, ништа да иренебрегнемо, него доцние то иренебрежен!; да надокнађавамо. Кадт. оио што вамт. се заповеди таки, радо, точно и у свако доба испушшате; оида сте поелушни и заслужуете да васв свакш воли и лшби, Ириродне радости есу наибезазление, наичистие и наидуготрамће, с г б коима се иеприродне шшако сравнити не могу.

Предлози за установлен$ едно*в , ; пензионадногБ Фонда" за србске народне учителЂ н нћнове удовнце н снроте. I. Уобште познато е, да су наши србско-народни учителБи већиномг тако слабо и неуредно годишнћ плаћени, да сашо доое служе , на/уштнмн евои хлеб?» имати могу, а за будућноетБ нвихову, и ноеленБихове смрти за ужитакт. нбиховихб удоввца и сирота, 10шт> до данастЕ. нитко и ни отнуда заузео се и саетарао се ние. Нбихово матершино саданЂ етан^ћ кодт> млогихт, и нремлогихт., пдно е и чемерно, а будуће бит'ће 1онп. горе одт. горега. Шта ове лднике у староети друго очекуе, доли „штанг ироснчкш", а нбихове удовице и непчБ, веЈЈика зла и неволн, а и сама погибелБ. Бацимо само ногледт. у будућноств нбихову, и шта друго код 'б овихт. старих! и изслуженихг ндника данае -б видити можемо, доли нокраи сиротии4 саму жалостБ. Овде е право место нашои иосло-