Школски лист

525

рици „младт. вон кт> , старг проеакг". За ш.ихг ее нико иееећа ни на самртиои поетелБи сво1ои, па да илг од' богомданогт. евога иметка ма наи.чанг »омЂ неотицомђ у номоћБ нритече, као шго кодг сретнш народа бмва. II кад-Б е башг тако и ние иначе, иишга друго неостае, већт. уеоло слоге сви учителБИ да се ухвахимо, пакг сами како и колико знали будемо, едант. „Фондг" што пр1е можемо да подигнемо , кои би се имао звати „ Нензионалнии фондг" србско-народни х ђ учишела и нтовмхЂ удовица и сирота." — Овде е еадЂ прво питанЂ како ћемо? и одђ куда ћемо ? кадт. су намт, матер1нлна наша учателвска средства одвећг слаба, пакт. едва едвице да се хлебомг ранамо. То е сушта истина. и коа то незна и не оеећа, таи е безЂ разлога, безт, свести, и безг икаквогг дал^гЂ смишлнва. — Али тко ће за нашу и наши породица будућноств да ее заузме, ако ми сами хтели небудемо? Знамо, а и видимо , да насг е блапи Богђ баремг ег тбјмђ подар1о. што намк е на врху управе школа нашихг, тако ревнива, разборита, неуморна, срцемг и душомЂ за просвету заузета , и красногЂ мужа Господина Натошевића дао, а премилостивБШ га царЂ нашг школскимђ саветникомг постав^о, сђ коимђ емо за благостанб и напредакЂ нашихЂ школа, и насЂ саме, кадри оно учинити, што 6 б 1 целомЂ Србству на поносђ и двку, а нама одђ наивеће корБ1Сти, а и самемЂ Богу угодно 6 б1ло. Одђ насЂ само се една добра валн и братека слога иште, на да покраи све наше матерхнлне оскудице, ипакЂ благороднои овои цели достигнемо. Свештеници у Архидгецези Карловачкои на предлогђ и позввђ Г. Патринрха прие неколико година 8а свое удовице и скроте оваквкш „фондђ" иодигоше 8 изђ кога већЂ нбиховихђ неколико удовица и еирота