Школски лист

517

евш нресто, и еву крал^веку влаетв, иа нареди, да га србек1и архиепиеконт. венча крал^вскимт, венцемт.. Тако дође на србскји престо Милутинг 1275. — Драгутинт. е ноеле тога јошт, дуго живео, у граду Добрацу недалеко одт. савске обале, и еднако ее кано за евов грехе, на ее наноследку и покалуђерио, и умрхо као калуђер -Б Теовгистг 12. Марта 1361 ; у нетак«. -греће неделб ускршнФгт. поста. Чимг нреузе владати србскимт. народомт. Милутинг, почне се озбилвно, и изг евиго сила старати, да подигне у народу напредакг одђ сваке руке. Он 'х. утврди ст. Дубровчанима мирт. наинре на неколико година (1275—1280.) а после вечито допуети мп., да могу слободно по србскимЂ землама трговати, али да мораш нлаћати србскимт. владаоцима на годину ио 2000 дуката. Милутинт, радг беше и ст> осталимЂ своимђ суседима бити на миру, али немогаше. 1ошт> за владе кралн Уроша водише се преговори ет. Грцима, да се МилутинЂ ожени ћеркомт. грчкогт, цара Палеолога. Но од 'в евадбе не би ништа, ерт, се Урошу недонаде раскошноств, кои) спази кодт. Грка, кои дођоше у Србиш, и доведоше грчку кнегииго, Милутинову несуђеницу. Налеологт., радЂ осветити ее Србима, ношл1> свогт. сина Константина сг воискомђ на Милутина. Но Срби шначки дочекаше Грке; и Царевићт. воивода мораде се побеђенЂ са срамотомЂ вратити своме оцу а (1280). Одђ ово се доба МвлутинЂ више иута мораде пуштати у бои сђ Грцима, кои су ионекадЂ и друге народе нодизали на Србе. МилутииЂ е био срећанЂ у овимђ грчкимЂ ратовима, и отео е одђ Грка: оба Нолога, Сконл1>, Овче Иол-ћ, Златову, НиинацЂ, Струмицу, СерЂ, Добрско, Кичаву, Нореч!;, онустио е многе землћ, и доирЂО е до Солуна и св. Горе. (1283). Ра-