Школски лист

М8

тови еу ст. Грцвма текз, онда иресталв, кадт. се Милутинг оженио (1300) еа младомт> ћеркомт. грчкоп. цара Андроника Силонидомђ. Осимђ Грка Мвлутинт. е имао и друге ненрилте,1*, ади му и ови ништа ненаудише. Србека е дрша»а нодг Милутиномт. раела ет. дака у дант., и ербеки ее народт. есе векма енажио. Милутинова влада била н вора даву славе, нои е носле нодђ Душаномт. Србству настао. Милутинг е велику жалоств дочекао одт. свога еина СтеФана. Кадгв се оженио еа Свмонидомг, у србекомт. се народу почеше ковати плетке. Грчка дарица Ирина зажели, да на ербсши престо до|е еданг н^нг синг, па зато стане Милутина нресипати даровима. Србима то не бм по волби , побое се, да неовладам у Србии Грци ; па стану наговарати Милутинова сина СтеФана, да отме одђ оца на силу кралФвскш нресто, СтеФант. нектеде на то наипре пристати, али му србски воликаши почеше иретити , да ке за евагда изгубити кралФвску круну, ако неприетане узт. нви. У томг се нађе лн>д1и, кои су и Милутина нодбадали на сина СтеФана. Отуда се роди наипре неповереи после непринтелвство међу оцемт, и сином-в. 0боица се спремаху на ратг; и већт. су обе воиске станле една нрема другои, кадг се СтеФанг нокае, и дође оцу, молећи га, да му опрости. Мвлутинт. опрооти какћем-в ее сину, али га одмах-в затимт. даде унатити, и ослепити, па га онако слена пошл^ свомт »8сту Андронику, да га пува. Милухинг е после неК0Л8В0 година онростио СтеФану нФгову ногрешку, поавао га изг Цариграда натраг^, и дао му БудвмлФ, да тамо шнви. МилутинЂ се у свомт. шивоту борио ст. млогимг ненриликама, и поднео е многе жалости; али е имао доота енаге, те в савладао ева зла, ион га налазише.