Школски лист

519

(]вов е ненринтел$ нешто иобедио, а нешто уклонио одт. свои граница; а у евоши земиви старао ее да ваведе редг, и правду. На неколик« година предт. нЂ= г ову емртБ умре му мати блена (1.'И4) и пуницаКруна; (Ј 316.> кое га обе волеше, но ков му у /кивоту учинише доста зла. Међу млогимђ делима, кои ма се одликуе Милутиаћ, знаменито е, што е онђ и изг свогг срца лшбио свои народЂ, и православну веру. 1ошг се одч. нрошли времена налазило у Србиш лшди, кои су одустали одг православне вере, и пристсли узт> различне ерееи. Милутинг прогна изт» свое државе еретике, и да би у србскомт. народу подигао и утврдио науку православне вере, подигне по својои држави многе цркве и манастире, и обдари и многомћ землвомг, и великимЂ приходима. Онг е иреко 40 свети храмова подигао у сво1ои землви, а међу свима е наизнатнин црква Бапвека, кого е царски украсио. По сво1ои великои побожности онђ е и вант. Србие подигао свете храмове, и манастире, и обдаривао и царскимг ириходима. У св. Гори изнова е и лепше сазидао манастирг св. Неман1> славну србеку лавру Хилендарг: а свого е штедроту распрострхо и на Цариградт, и брусалимт., где е такође начииио свете задужбине, На све се стране чуло тада за врсна дела побожноп, србскогЂ кралн Милутина. Милутинт. е едапг одг ваиважнии србски владалаца ; био е храбарг воивода, мударт. и вештт> дршавникг, коме е главна мисао била , да утврди државни животт> ероекомг народу, и да му прокрчи нут -б леншои будућности. Милутина су приателБИ поштовали, д непринтелБи болше се одт. н4га: он г б е Србиго уве^ао, србеки народг оснажио, и поставио е тврдвш темелБ онои слави и величини, до кое е србскш народБДОвео н1»гов достоинбш уну к'б силнбш цар/^ушант*.