Школски лист

520

Милутинт. в дуго владао ербскимЂ народомг , и то пуни 45 година. Умрго в у дубокои староети 29. октобра 1321. Са н15гове веиике побсжности, и са н$гове лшбови нрема цркви и православнои вери. Срои поштун) Милутина за боживгг светителн, и славе га елаве године 30. октобра.

М и л а н а, (Наст; вл^но.) IV. Р а с т а н а к ђ. Вика и праска нјннмхђ плачкаша' орила се по целомт. замку. Само у соби, где смо мало мает. окованога кнеза Бранислава и н^ћгову единиду оставили, баше тихо и мрачно као у каквои гробници, у ко!ои тиннгоћа светлоетв гасећегг ее кандила светли. Милана уздане, ногледи на отца, кои е у гвожђе окованг на своме дивану еедш , и тужнммт, гласомг проговори: „0! шта н гледати морамг, руку кон невиноств бранаше, у тежки окови, па 10шђ за отачаство ран$ну десницу Кнеза Воиводе СрбскогЂ, Отца мога! — Боже благш! тб 1 еданг чуешт. вапаи, тб 1 знашЂ за уздиеае мое; ТБ1 едант. иомози и избави сваке помоћи и обране лишеногт. Отца могт.". Више ше могла говорити, само с' уздисаи изавлБИваше превелику тугу свого." Отацг пресече ^утан^ и овако го иочне тешити и храбрити: „Буди при себи сладко дете мое, и немоИ тако безмерно тужити! Да се мб 1 у беде нуномг положаго находимо, то се неда утаати, али зато нетреба да очанвамо, ерг е страдан!; ово одт. Бога. НокораваИмо се светои волби Шјговои и будимо Нћму