Школски лист

т благодарни и онда кадг насг онг кара. Часове искушешн и све иатнђ само зато шилљ на насв благ1и нашг Отацт> небесвБЈИ, да се мбг ноиравимо, и да се навикнемо постоани у добродбтелБИ остати. Н ее надамч>, да ће се и оваи тежкш ударацг, кои наст> тако взненада постиже , на наше добро окренути. М б 1 смо V божЈои руди, без г б ссете нЂгове вол1> неможе нн еданг виасг с' главе наше одпасти, и кздђ влотвори наши држе да наст> наивећма кин4 и муче, онда намт> ТБ1мг самБшг нехотице наивеће добро учинити могу. Мени се чини лмбезна кћери мон, да срећа моа јоштг никада на овако нкомђ темелш нхе положена бБ1ла, као што е садт. у овомг беде пуномт. тренућу. Одђ нре самБ се н много уздао на заштиту силнога цара нашегг, а лмбавг и верноств браће мов кнезова' и воивода' србскихг ; н самБ млого зидао на тврде стене , на шанчеве и на утврђене кап!е замка тогг: а садт> кадт> ме све ово сачувати, кадт> ми нико помоћи неможе, преДаемЂ се н свамг срдцемг и свомђ душом-в у милостб Бож1го. Онт> е садг сва мон обрана и прибгжиште; онг е наитврђш градт. мои". „Мб1 се морамо растати лгобезно дете мое" иосле краткогг одмора нродужи кнсзђ пригрли†Милану с' леволЂ рукомт>, ерЂ му оковђ рану на десници тако повред1о беше, да вд немогаше подићи. „Отче мои! неговори о растанку, — повиче унлашена Милена и падне му око врата, — нема тога, кои 6б1 ме одђ тебе раставити могао; с' тобомг у мрачну тавницу, с' тооомђ и самои смрти на сусретЂ иде Милана твон!" „Ше тако дете мое, — снокоинбшђ гласомЂ одговори ОтацЂ, — СтрашимирЂ неће допустити да тб1 самномЂ идешЂ, зато ти шптђ еданиутЂ кажемг; мб 1 се растати морамо. Али чуи кћери мон, и нослушаи речи отца твогг: Т б ! овде никога немашг, ко 6 бј на