Школски лист

539

удити неможе; ерт, е с' нама Богђ . — С' друге етране види се на колаини крстг с' подписомђ „Сиш аобджђаи ." КадЂ годђ видишђ оваи знакЂ спасенн нашегЂ частнБШ крстЂ, сети се Онога, кои е изђ лшбави к' човечеству на крсту умрЂо. Мм лгоди морамо за живота 51ного патити и трпити, али ко има тврду и постолну веру У раснетога Спасителн, ко се влада по нЂговои светои науди, кои све беде и увреде хрпелвиво сноси и за нби непрхнтелБИма сноима лмбавБ указуе, таи ће кадарЂ бити све неволЂ и свако зло победити, и тако себи венацЂ славе у БожхемЂ царетву заслужити. И мм садЂ морамо много трпити и подносми, али трпден1з то ше нншта према онои слави кол насЂ на небу чека ако мбг при свемЂ томђ Богу верни, и у доброд!;телБИ постолни пребудемо, и ако сва искушанн и све муке наше до краа трпелвиво издржимо. 0, онда ће насЂ сладкш гласЂ СпасителФ†предусрести: Рлдг'итесА и кгселитесд, гако мздл клшл /многл нд невесћх 2 „И садЂ клекни кћери мол да те благословимЂ." Милана клекне, склопи руке, и спуети главу побожно и жалостиво. ОтацЂ ши метне оковану руку на главу и благослови е овммђ речма: „ Свемогућш Богђ да те благослови добро дете мое, и благодатЂ Господа и Спаса нашега 1исуса Христа да буде с' тобомЂ на веки." Милана бризне нлакати. ОтацЂ го јоштђ еданпутЂ загрли и рекне: „Н ге нигда заборавити нећу сладка мон Милано, и у самои наидублБои тавници молићу се Богу ва здравлЂ и спаеение единице мое. Обећаи ми се само да мое савете нигда е' ума сметнути нећешЂ, и да ћешЂ се по нБима свагда и у евакомЂ случаш владати." „0 све, све ћу радо иснунити добрвш мои отче, само едно не. Н нећу, н не могу тебе оетавити. Можда ће сузе мое свирепога кнеза Страшимира умилостивити, па ће ми донустити да те до тавнице пратити м тамо послуживати могу." —■