Школски лист

532

и Лмбовг>. *) Скоро за таит. оетавши удопа , живила в побожно моле^и се 1>огу, постећи и милоетинго творећи; а наивише се трудила, да кћери свое добро воспита иу евакои добродетелБИ утврди. Ове три сеетре као што су теломт^ раеле, тако су исто и духомг расле у свакои добродетелви храстианскои. Оне су читале свето пиемо, отправлале кућевне послове, и у евачему су се евоши мудрои матери покоравале. Красота нвиова како телесна тако и душевна и мудростБ прочуе се по целоме Риму. Чуе зато и Антиохђ царскш намесникЂ па зажели да ихг види, и видивши ихт, дозна да су хрјстјанке, ерх оне ни су свого веру криле, него су ивно исповедале Хр1ста, а јдола се гадиле. Оваи намееникг каже то све ондашн^мт. Римскомђ цару АдрЈану, а оваи таки ношлЂ свое слуге да дођу оне кт. н4му. Кадг елуге дођу у кућу Св. Софје, а они е заставу где она свое кћери поучава, и слуге е позову ст, кћерма кђ цару. Оне еу се већг сетиле зашто ш.кхт> иарт, зове, па онда се помоле свесрдно 1>огу, да ихт. утврди у вери, да имт. пошлЂ помоћг. да се не уплаше одг мучителл, ни страшнегт. мученл, ни горке еамрти. Кадг су се тако помодиле Богу, изиђу све четири увевши се за руке. Оне су погледале често на небо, молећи се Богу таино, и ирепоручушћи му се. Дошавши тако до царске палате, прекрсте се и рекну: „Помози па.т Боже Саасишелт нашЂ, слави ради имене сеатаго твоего ." Нредг царемт. столле су неустрашене тако, као канда нису дошле на судт. него на какву гостбу. Видећи ихт. царт. да се нису уплашиле, зашлта матерБ ( Софхго) о роду нбиховомђ , о имену и о вери, а она е тако мудро и смислено одговарала, да су ее еви дивили пЂномђ разуму. Она ние о свомг роду и имену много гово') Где сто 1оштт> што елушалн и тчили о В1.ри, Лгоцаг.п и На-, дежди?