Школски лист

637

м ене твом сироту матерв не мои заборавитк, и за сестре се твое помоли Богу, да ихђ укрепи у трплЂнм као и тебе." — Садт> мучителв светои Вћри честну н $ну главу одсече, а мати узме тело иФно, и лгоблгћи га радоваше се и славлаше Хр1ста Вога, кои е примио кћерБ нФиу у царство свое небесно. (Свршиће се.)

М н л а н а. (Наетавлфно,) „Молисе заменеБогу; продужи отацт., онт. едант> може беду нашу на добро окренути; онт, ће то зацело и учинити, ако буде Нт.гова света волл, и ако смо мбт достоини НЂгове милости. За мене ее небрини, Богт, ће свагда самном бвхти, ер нема тбкђ брава', кое 6б1 кадре биле н1јму пут г б препречити. Онт, е свагде и на сваком месту, само не у срдцу зликоваца'. Зато се е' пуномт, надеждомт. ослони на Н1згову милостб , онђ наст, лмачио оставити неће, нити ће допустити да правда и невиностБ страда, а злоба и пакостБ коначну победу отдржи. „Н се надамт. у Господа Бога, да ће онт> мене 10 шт г б за овога живота изђ сужанства избавити, Али све ако л до смрти у тавници останемт., и ако суђено буде да овде на землБи твога лица на нви више невмдшгб , то остави ми барт> ту утеху, да у неволви мојои помислити могу: Милана мон ние заборавила савете отца свогђ , она иде ио етопама свое иокоине матере, она е достоина своих г б родителп и своихт. прадфдова'. Иа кадт. онда у усамлТ.нои тавници последнБш часЂ живота мога куцне, и никога небуде тамо, кои 6 б 1 последнБш уздисаимоичуо, кои об! ми е' лшбави очи за-