Школски лист

552

брда. Упути се дакле управо тамо, све еднако у очима држећи она брда, али у шуми не баше пута ни стазе, и она се мораде част. крозЂ трн^ и шипрагт. ировиачити, часг бару газити, ил' преко потока прелазити. Подне већт. превали, а она никако шшђ до онбјх-б брда допрети н1е могла. Наеданпутт. на свои 10 корачаш одђ н® у шипрагу шушне нешто. Милана се обазре и погледа на ту етрану. То е бвш еленг, кои како ш опази, окрене се на страну и хитро утече. Милана пође далФ, кадЂ ал' наеданпутЂ опази она предЂ собомЂ у блату вепра (див1в свинче) и учини хои се као да 1ои оваи са своимђ страшнвшЂ зубима прети. Она се ико уплаши и стане бежати. Тако е задуго бежала, а све 1ои се чинило, као да м вепарЂ в1н. Уморена напоследку заустави се кодђ едногЂ дрвета, сђ намеромЂ да се на н^га попне, ако 6б1 ш вепарЂ стигао. Обазре се, погледа на све стране, ал' вепра нит' где чути нит' видити. Али ево друге беде. Милана е у шуми заишла, и изђ очш изгубила она два брда, а сунце се већЂ к' западу клонити почело. Ахђ бедна л, — помисли у себи Милана — та л ћу у овои страховитои пустинБи међу дивш зверови преноћити морати." ГладЂ, кои досадЂ одђ туге за отдемЂ ни осетила ше, почне ш наеданпутЂ нко мучити, али она ипакЂ неизгуби сасвимЂ надежду, него пошто се мало одмори, устане, и призвавши Бога свемогућега у помоЋб , пође дадЂ, и попне се на еданЂ брежулнкЂ, с' кога се могло свудЂ у наоколо на далеко видити. Црни облаци са црвеномЂ као жеравица окраиномЂ сакриваху залазеће сунце. Милана клекне и помолисе Богу овако: „Благш Боже! Тбг си у светомЂ писму казао: Призови ме у данЂ скорби твое, па ћу те н избавити, и тб 1 ћешЂ ме прославити. — Даи, Боже, да се ове твое свете и иуне утехе речи сада на мени