Школски лист

553

сиротои испуне." И гле, докле се она овако молила, наеданпутЂ помоли се сунце крозт. облаке, и своимт. саинбгмђ зрацима позлати димнбш стубг, кои се у дадбини надг шумомт. горе уздизаше. — Милана то опа8и и с* радошЉу повиче: „Боже милостивбш! Т б 1 си молитву мом услишао; тб 1 си ме избавјо! Ено, тамо пали углЂвл^ честитвш нашЂ Марко. Да, за цело е то нЂгова углина, ерг другога углира на овои страни нема. Милана е погодила. Марко е недалеко одатле имао свого угллну гди е углФвл^ палхо. У тап пар-в седш е онг на едномЂ обореномЂ панго и певао неку к>начку песму тако громкимЂ гласомЋ да се сва околина орила. Милана га по гласу позна, и сакупивши последнЂ силе свое похити к' нЂму. Марко опазивши страну девоичицу, зачуди се одкудт> тако касно овуда крозт. шуму иде, али чимт, го упозна скочи са свога седишта, и пунх радости поздрави го са добродошлицомг, па онда чудећи се н^номг долазку запБ1та го за отца." „А хђ мои отацг, — крозт. плачБ одговори Милана, — зарЂ вб 1 незнате за страховитБш догађаи, кои се кодђ наст. ноћасБ слу 5 ј10." „Вашг отацЂ, кнезЂ ВраниславЂ! — уплашенЂ повиче Марко, и одђ страха са†6 б 1 6 бш иреблед ^о, да ше 6 бш гара†одђ дима и чађи. — Милостива кнегинБице, говорите за име Бонпе, шта 8, шта се то ноћасЂ у Браниславцу догодило." Милана тужнБ1МЂ гласомЂ одговори: „КнезЂ СтрашимирЂ ноћасЂ е с' оружаномЂ силомђ у нашЂ замакЂ нродрео, отца мога у ланце оковао и е' собомЂ у БрестовацЂ однео." „Таи проклетБШ орлтинЂ, — повиче углнрЂ и снонадне свого сикиру, — да ми га е само ухватити! Али не, нећу гагрдити,— оставивши сикиру, продужи