Школски лист

571

света делила. Она се тргне, кадЂ опази кулу БрестовачкогЂ замка, и рекне: „Може 6 б 1 Ти да у нзидолбнои тамници те куле мами мои сладк1и отапт.. 0 кадт, 6 б1 г а само видити и нВму на услуги 6 б 1 ти могла! Боже лилостивбш благослови оваи коракг мои, и даи ми да милостб нађемг кодђ лкдхи, к' коима еадг идемг." Еодђ каменитогЂ крста растане се Милана одђ Лмбице и упути се сама управт. кђ Брестовцу. Два реда вБ1СокихЂ брестова водила су путЂ к* замку, кои е одђ нбихђ име нос1о. БашЂ кадЂ е Миланана велику кап1к> замка у&и хтела, спази она у ловачко одело обученогЂ и с' наоружаномЂ пратнБомЂ у ловђ полазећегЂ Страшимира. Сва се згрози, кадЂ овогђ нечовЂка види , и одврати лице свое одђ нЂга, ерЂ 10и немогућно бнше нЂга дуже гледати. ЗвукЂ рогова затрешти, и СтрашимирЂ на зеленку свомђ проезди нокраи уплашене Милане, а праткоци за нбимђ у брзомЂ трку следоваху. Милана за одморити се малко седне на клупу недалеко одђ каше размБШЛлвагоћи о несретнои судби отца свога. У томђ изкрсну одђ некуда двое деце, едно мушко а друго женеко. Они застану предЂ МиланомЂ и етану е лгобопитно гледати. Милана ихђ запБ1та како се зову. Мушкш одговори: „Мени е име НенадЂ", а женска придодз: се зовемЂ Ружица". МалБш НенадЂ погледа у котарицу да види шта у нбои има, а Ружвца маши се за струкЂ босилБка когђ е Милана у недрима носила. Милана извади изђ котарице неколико крушака, што 1ои е Смиллна напутЂ дала бБ1ла, и поклони ихђ деци, а Ружици осимђ тога даде ! оштђ и стручакЂ босилБка. То су бвиа вратарова деца. ВратарЂ е с' прозора свогђ вид1о, како страна девоика с' децомЂ нЂговомђ лепо поступа, и зато е одма узове у собу и