Школски лист

872

запмта и шта е на продаш донела. Милана му покаше смрчке. „Па шта кштешт. за вби" загњпа онг дал4. „Што право буде — одговори Милана — п ее на вашу честБ осланлм -б и надамг ее да ћетедатиза нби што вреде." Одговорт, оваи допадне се вратару, онђ узме котарнду и оде с' нбомђ у горнш куину обећавши да Ће се сзиђ за нш иогађати. На то уђе вратарица с' елом^ у собу и видећи ту непознату девоику продере се на нш жестоко:„До ггриста ђавола, кои врагт> сву донесе! Шта тражишг ТБ1 овде девоико? Како си се смела усудити у мош собу ући ? Торнни ое испредг моихђ очхш , ил' ћу те садг чин10МЂ о главу лупити. Милана се нађе у чуду. Оиа оваке грубе речи нигда до садтћ гоштг чула н!е, па се нко разжали, и шв знала шта да одговори. Деца молнху матерт. да нетера Милану, показушки цвеће и крушке што су одђ нФ добвии. У томт> се и вртарЂ одг горе с' празвомт. котарицомг и с' новцБ1ма врати, и опазивши да му ее жена на страно девоиче разлготида, рекне 1011 озбилБно: „Шта ти е садЂ опетЂ Пело, шта си се погоропадила! Л самв узвао то девоиче у еобу, и мислш самБ ш у службу узети, али како видимђ неће одђ тога ништа 6б1ти, ерЂ кодђ тебе се ни една дбвоика у служби скрасити неможе." „6, то е са свимђ што друго, кадЂ си ш тб 1 у собу узвао, — умвреншмЂ глзсомђ одговори вратарица. — А ТБ1 девоико незамери ми што самБ се на тебе разлштила бвиа. Мбг морамо увекЂ на опрезу 6б 1 ти , и на стране пазити, да се небБ1 кака†злотворг у замакЂ увукао." „Вб1 у томђ пуно право имате, — учтиво примети Милана, — вб ! ниете могли знати, да е мене