Школски лист

573

гоеподврг у еобу узвао, а и одђ мене н1е лепо бмло шго еам& сама у еобк остала, зато наст, молимђ за опроштенб. Одговорг ее оваи вратарици допадне. Нбои е смо требало за право дати, пакЂ ее одма знала укирити. „Девоико — рекае она Милани — тбг си као што видимђ деци мохои крушака дала, за то ћешг остати данаст. еодђ насг на ручку. Милана ш послуша и остане на ручку, али е едва кои залогаи могла изести, ерЂ го НенадЂ и Ружица у несташлуку свомђ све еднако задиркиваху. После ручка захвали Милана на угошћенго, и хтеде ићи. „М б 1 те непуштамо, ти морашЂ кодђ наеЂ остати повичу деца. „И мени ће мило бмти. ако узхтешЂ кодђ нзсђ у служои остата" прадода вратарица. % „С' драге волЂ" одговори Милана, „а се обричемЂ да ћу васЂ верао и поштено елужити." „А т!л дакле иди кући, разговори ее са твоимђ родителвима , па ако ти се свиди, и ако они на то пристану, у идућу суботу можешЂ се овамо доселити," рекне вратарица. Сђ иеисказаномЂ радошћу оатави Милана БрестовацЂ и унути се кућа. Кодђ каменитогЂ крста дочека го Лшбица , и Милана Јои ув' путЂ нриноведи шта 10и се таи дзнђ у Брестовцу догодило , прећутавши немилБШ поступакЂ с' коимђ го е вратарица иредуерела. Марко и Смилнна изиђу предЂ нби и радоваху се што се намера Миланина испунила, али имђ уедно и врло жао биише што ће ихђ она тако брво да остави. КадЂ су у долииу свого приспели, сунце е већЂ 6 б 1 ло село, и пунЂ месецЂ лепа схаше. Милана од' пута уморена отвде у свого еобу, и пре него што е заспала бћма, захвали Богу што гои е нреду-