Школски лист

874

8еће благословГо, и иомоли се да Јои даде Свевмшнб1и силу и крепоетБ, да може започето дело ћ' концу привести. (Продужике се.)

Песма езванг брол О дђ 150. Псалмова Давидовихг. Л еалЋ био маленг измеђ' браћа, И наимлађ1и одђ свиго домаћш У целоме дому отца мога, И чув'о самБ ту нТзгове овце. Тад' су справу за свиранЂ звучно Вешто мое начиниле руке; А прсти ми псалтир-в су умилнми Саставили са вештиномЂ дивномт.. Па ко ави то Господу моне?! Нико живми на овоме свету; 6рЂ е НЂму свуда све нознато: Онђ све чуе, и види одђ горе, И онђ посла самЂ анђела свога, Те ме трже одма одђ оваца И одђ стада милогђ отца мога, И помаза мене светимЂ улФмЂ, Коимђ маже избранога свога. Мон браћа угледни су били, И велики, за воину дорасли; Али Господђ на овима свима Непоказа свогђ благоволенд. Л изиђо тад' смело на сусрегЂ ГоростастномЂ, силномђ инородцу, Кои мене, изђ гордости силне,