Школски лист

638

и богатодистнату липу, и мало часг донесе му ручакг. „ Овде можешг добрБш отче све до довече остати, нитко те неће увнемиривати, а н ћу ти овамо данасв чешће долазити и тебе ноходити моћи. КнезЂ ее проходаше по цветномт. врту и васлађиваше се белога евета и давно неуживзнвЈхт. милина'. Благодетни зраци Бож1ега сунда оживлнваху и укреплнваху н^гово дугимт. тавнованЂмЂ ослаблено тело. С' чувствомг смирене побожности захвали онт. Богу што га е сподоб1о данасв уживати благодети нркога сунца, ал' 10штђ већма захвали Богу за лмбавБ ком му кћи указиваше. „ Лгобавв в — тако говораше у себи Браниславг — право сунде у духовномг свету; она светли, оживлгое и грее. Без -б нЂ 6 б1 сва земла бБиа мрачна тавнида а животт. на нбоизи 6 б 10 6 бх вечито сужанство." Нредт. вече дође Милана и с' тужнБшт. срдцемт. одведе отца натрагг у тавницу. Овде се кнезт. у великомг чуду нађе. НФму се чиннше да га е кћи у место тавнице у какву чисту дворану довела. Дуварови тавнични, досадт. црни и немили, бБшху сада окречени и бели као снегт.; циглннбш патосв блше изрибант. и пескомг посутт. ; сурвине и коприве, у коима е маленбш прозорчићт. обрастао 6 б 10, бнху садг уклон^не и зради заилазећегт. сунда крозт. опрано окно допираху у тавниду; у кревету бнше слама изменБна и чистбшђ застирачемЂ покривена; узглавница, кого досадЂ сужввш н16 имао, станше на свомђ месту, а новбш вуненбш ћилимЂ имао е за покривачЂ служити. На застртомђ камену бнше чаша с' цвећемЂ, кое ир1нтнб1мђ мирисомЂ испуннваше тавницу. „Кћери мол! и тб 1 си мени сву ову радостБ причинила, загрливши Милану проговори Браниела†садЂ видимђ , да детинБска лгобавБ стазе живота родителБскогЂ ружичнБШЂ посина цвећемЂ, и да в она