Школски лист

636

и саму наиужаснш тавницу у раипретворити кадра. Али ва име Бонпе Милано, — погледавши свудг унаоколо продужи онг, — ше могуће да си ТБ1 сама све то тако оправити и изчистити могла. Ко е у овомг непр1ателвскомђ замку 6 б 10 тако човечанЂ, те ти е помогао да си све то тако лепо за неколико сатш урадити могла!" „Отче мои! — одговори Милана, — у овомЂзамку живи нек1и старми служителв, кои уме зидарскш ванатт.. Пре некога времена блше онг болестанг, а на мом молбу шилаше му вратарица по мени понуде. И будући да онђ нигде никогг свога нема, л самБ га дворила, и седила самБ кодђ н^га, кадт, ми годг послови допуштаху. Онг, наравно и немислеђи да самв н твон кћи, приповедаше ми за тебе, хвалећи твов кначство и твом човечностБ, и жалећи се на твок> горку судбину. Између осталога казиваше онђ , како е онђ у онои 6 б 1 тки , кон збогЂ несмотрености Страшимирове у мало што небБх изгублЂна, 6б10 нко ран^нт>> и да 6 б 1 на боишту међу мртвимЂ телесима остао бно, да га тб1 ниси спаз10, и о свомђ трошку извидати дао. Л овога служителл синоћв са страхомЂ замолимЂ да ми помогне твош тавницу окречити и изчистити,и онђ се тога посла с' драгомЂ душомЂ прими. Тако самв ти п ето данасЂ за неколико сатхи оваи посао с' нвиме свршити могла." „ Н се неопомин ^мЂ да самв томђ човеку какво добро учин1о, — примети БраниславЂ, — али н^гова благодарностБ силно ме е тронула. Видишђ кћери мол> тако свако добро дело, кое мб1 6 лижн$мђ нашемЂ учинимо, служи нама самима на наивећу користБ, јошт* и онда кадЂ смо на учинЂно дело то већЂ сасвим^ заборавили. Света е оно истина, што наша србска пословица каже: „Учини добро некаи се." ВатимЂ донесе Милана у тавницу вечеру ва отД 8