Школски лист

637

свогђ и ва себе. „Данает. ћемо заедно вечерати, до<јрми отче мои" — рекне она и поеадиее до нбга. Вечера бнше проета, али укусно еготовлЉна, и с' чашомЂ вина послужи кћи такође евогг сужногг родителн. „За Вога Милано! одг куда теби еве ово" — гледећи на столт. и на постелго запБ1та опетЂ Браниславг. Милана одговори, да е платно одђ угллрке на поклонт. донела и сама сашила, а вечеру одг свое плате набавила и сама еготовила, али нехтеде казати да е свого узглавницу отцу донела, да га с' тб1мђ неожалости. Добрвш отацЂ пливаше у радости. „Л самћ за царекомг трпезомг благовао, али овако укусно као данас-Б 10 шђ никадЂ у животу ео нисзмб " — примеТИ ОНЂ. Милана јоштђ већу радоетБ осећаше, и овако у себи размБШлнваше: „Како су срећна она деца, ко1ои е Вогђ дао богатства да могу старе дане своихђ родителн услађивати, и нБима сђ благодарнБШЂ срдцемЂ враћати ону негу и дворбу, ком родителви нБима чиннху, докђ су јоштђ они мали и ненки бБ1Ли!" У радости сво10и умало Милана шв заборавила, да 1ои валн 10ШЂ вратарицу с' вечеромЂ дочекати На опомену отчину, опростиее е' нБиме и полмбивши га у руку е' тужнБШЂ срдцемЂ забрави тавницу и оде. Одђ тога часа Милана е отцу свомђ у таиностк епаку могућу кегу и дворбу давала. Свако готро доносила му е чашу млека, и комздђ хлеба, или некоЛИКО р0витб1хђ нн. У поднв , КаДЂ 10и е годђ дозволЂно 6 бмо да сама руча, носила н евои део отцу, а она се задоволнвала са тавничарскомЂ раномЂ. Неделбомђ кадг 6 б 1 комадЂ печенн ил' колача добмла, ки» када га Н1е сама поела, него е отцу носила. Доносила му е кадкадЂ и воћа, ерЂ е знала да е отацЂ то радо ео. Свои единБш накитЂ, кои ши остао беше кздђ е изђ Браниславца изишла, скупоцене ободце свое даде