Школски лист

669

десницоиг сво1омг неотрете, Не, вм то неможете, вм т о нећете учивита, „У оеталомЂ што се мене таче, а бдагодЂате, ко е мена пружате, немогу примити; ерт. држимт, да е гр!ота на туђои неорећи свош срећу зидати, и сироту девоику изђ службе изтиенути." Кнегинн се н1? доволбно начудити могла речма лниме угллрске девоике. „Н незнамЂ — еа удивлеи ^мЂ говораше оаа — или ћу се твојои неуетрашимости и пдеменитомЂ пожертвованш твомђ, или доброти срдца твога већма чудити. Тко бм могао оваковои заступници шта одрећи! За твош лшбавв остае ВоеилБка у служби, А тм добра душо одђ данасЂ постаешЂ моа поћерка. д те нисамБ засадт. у стаего већма наградитн, алв ако Богђ да, те ее кнсзђ е' воиске поврати, знаи да ћешЂ јошгђ већиа одђ нЂга награђена 6бјти!" Доброта кнегин^ Вздоеаве, троне Мвлану нашу. Оиа 6 б 1 радо оетала бБ1ла у двору ове чеетите гасиође, али се сети, да бм онда изгунила прилику отца свогђ удворити и с' НБИме се састалти, а свош таиау нГе смела кнегинБи одкрити, докђ се о томђ наипре са отцемЂ непосаветуе. По краткомЂ дакле размБШланго одговора она овако: „ «1 захвалшемЂ на доброти и милости вашои светла кнегигљо, али опростате ми што вашу понуду не могу примити. <1 самБ са своимђ стае^мЂ веома задоволБна, и болб нетражамЂ ! ерЂ знамЂ да стан^ нечини човека валннхимЂ и срећншмЂ. У служби мојои кодђ вратара вашегг, ( кои е уедно и тавничарЂ, дообшмђ н прилике сужне наранити и напоити, и извргаушћи ово дело милости христГннске налазимЂ се л подпуно задоводБна, тако да 6 бг себе за врло неерећау држала, кадЂ то више чинитн небБ! могла." „Чудновата девоико! — пресекавши хои беееду иримети кнегкни, — Твое речи о ерећи е зздоволб-