Школски лист

664

што е пре бмло, и сву снагу свом употребивши стане га горе вући. Кнегинн Видоеава бБ1нше болесна. Чугоћи лукт. и вриску дечјм сиђе се с постел^ и домили до прозора, да види шта се догодило, Као мунл поразе м речи Миличине и Драгиввине, кое уедавпутт. крозг плачв казиваху, како е Чедомилв у студенацЂ упао. Нбои се чнвило, као да се страховите те речи изђ свакогЂ угла громогласно одзивам, одђ слабости ћ страха ноге 10и клецаху, и она се с' места немогаше макнути. Милана се већг дотле у студенацт. спустила 6б1ла, и Босилвка по нФномв валогу точакг утврди и ведро заустави. Окренувши се у таи махт> к' прозору и опазивши кнегинм лви Јои Босилвка да се слушкивл вратарова у ведру спустила, да дете кое е још живо, изђ студенца извади. Искра жвве надежде занламти у прсима кнегинЂ Видосаве, и она се одђ евегђ срдца Богу помоли, да 10и пс-врати милогт. првенца н43ин0гђ. Међутимг Босилвка ведро узвуче, и надт. студенцемт. полви се Милана држећи у наручјм своме малога Чедомилн. Садт. Боеилвка утврди точакт. и заустави ведро, па се онда к' секу приблвжи, да са справомт. за таи посао одређеномт. ведро к' краго привуче, но збун^на и уплашена не имађаше толико снаге, да е и ведро држати и дете одђ Милане примити могла. Дуго се она око тога посла узалудно мучила. Мати детина еве 8 ово са страхомт. гледаиа. Нвои се чинило, да ће све трое у студенацт. упасти. Милана видећи да се овбјмђ начиномг нршта учинити неможе, рекне Босилбки да ведро пусти и хтеде Јои наипре дете у руке предати, па да онда поеле сама изђ ведра на секв изиђе, али студенацг бнше широкг, и руке дадилБине немогаху до детета доирети.