Школски лист

665

Мати вхе могла одг етраха ово ужаено нозор1е гледати; нвои се мракт. вредг счнма Јхвагв, и она изт. свега грла повиче: „ Не тако, не!" Милана ше чула нфне речи, али е и сама одма увидила, да бм тнмђ начиномт. дете очевиднои онасноети нзложено 6б1ло, и зато погледавши на небо, призове к>шг еданнутт. свемогућега у пошо ^ б , па онда рекне Босил&ки: „ Зајцолни ведро полагаво. Дадила учини то незнашћи и сама шта ће одатле следовати. — „ Садг пази. повиче опетт. Милака, — па кадг ведро близо тебе дође, а тм равшири руке и прими на нби дете, ево, ево садг га узми!" БосилБка уради као што 10и е Милана рекла, првми обнесвешћеногт. Чедомилл у наручхв, и спусти га на зелену травицу. На то м Милана опетт. замоли, да ведро 1 оштђ еданпутг одтури к' наиближемг стубу Боеилвка то учини, и Милана ухватившисе оберучке за стубт. срекно на еекг стане, а са овога се на землго сиђе. Неда се описати радостб Милане наше, кадт. е подт. своимђ ногама тврду землн) осетила, а надг свогомт. главомг плаво небо смотрила. Прва н$ва мисао бБташе. „Хвала теби Боже мои, што си ми допустхо, да ово дете одт. смрти избавимт.;" а друга Гои мБ1сао бБЈлше:" Како Ће се добрБ1И мои отацт. радовати, и како ће одсадт. са мномт, задоволлнт. 6 б 1 ти!" Она одма похити у тавнвцу к' своме отцу и припсведи му све што се догодило. СужвБш зггрли свош единицу са сузама говорећи: „Кћери мон, тб1 си наиснинјк) победу одржала ; тбј си веће инаштво показала, него наиславнЈи воивода; тм си се осветила наиблагородиомт. осветомт., кадг си животт. свои на коцку ставила за избавити одг смрти единче нашегт. наивећегт. злотвгфа. Уверена буди, да твои родителБ ово твое дело више свега цени и уважава, али инакт. неноноси се са тбјмђ деломг. Богт. еамв, даровао е