Школски лист

666

теби силу и креноетБ, те еи могла то велико дедо предузети и ерећно евршити, Н$му едном!. захвали, што ти е велику евого милостб ноклонш те еа могла дете Страшимирово ивђ етуденца извадити, XIV. Миланино добро срдце. Међутимг БоеилБка однеее обнеевешћеногт. Чедомила матери. Кнегинн Видоеава у оваи мах г б заборави да е болеетна, узме малога на руке, излмби га, ороеи га обилнБ1мг еузама, и подигнувши очи кт. небу рекне; „Боже милостивбш! Тбг си ми га поклошо, л Ћу га Теби на славу воспитати." Кадг дете мало к'себи дође, мати га укори овбшђ речма: „Невалнлче еданг, нисамБ ли ти толико пута' говорила, да ее чувашг одт. коин', да ее непен^шг на дрвеће , да се ненадвируешЂ ладг студенадт.; и тбх ме ииси хтео послушати. Ето видишђ , умало те твоа непослушностБ нхв главе стала. Тебе е еамт. Богт. чудебјмђ начиномЂ еачувао, и чрезг евога анђела одђ смрти избав1о. И таи анђео избавителБ твои, бБ1ла е вратарова служавка! Где е она ? Зарт. н1е овде? Иди БосвлБка зоби к> овамо! Н самБ рада с' томђ девоикомт. говорити, а самБ нбоизи нко обвезана." Милана се већг дотле изг тавкице вратила, и опетг е кодт, болестне деце вратарове седила. „ Оди брже Мило! кнегинн те зове, — куцнувши на прозорг, рекне БосилБка. — Благо теби, тб 1 ћешг сад^ господске даре добБ1ти!" Речи ове увреде Миланину нежностБ. Она е подпуну награду у самом -б свомт. добромт. делу, и у отчиномт. задоволБству налазила, и никакве друге награде тражила в1е, па зато чисто »ј 8 имала волЂ да иде кнегинви. Но онетт. изт. пристоиности, и да не увреди обрздовану матерв, отиде горе. Смерно а благообразно ступи Милана у собу кнегинвину. Ова добра госнођа нредусретне ш с' разши-