Школски лист

667

ревммг рукама непазећи на низко станб н4но, на хои рекне: „ Племенита девоико! л тв1 захвалгоемт., што С и дете мое изб стуненца извадила , и одг счевидне смрти епасла. Да тебе ше бвио, ово невино детевце, к ое ту на постелви тихо почива, лежало 6 б 1 мртво и бездушно у дубокомтћ стаденцу! Тм си ми изгублЉно единче мое повратила; тбј си мого горку тугу у радостб претворила, и зато те н одђ данаст. као евого рођену кћерт, сматрамг, а тб1 ћешт. умени праву матерБ вмати." „А тб 1 несрећнвцо, — окренувши се к' Босилбки, озбилБно али безг сваке лготине продужи кнегинн, — одђ данасг престаешт. 6б1Ти у мо1ои служби. Тб1 си на свого дужностБ заборавила, тбх себи поверено дете ниси добро чувала; збогг твое небрежлвивости у мало што нисамБ н мога единца СБша изгубила. Зато ћу те л 1 ошђ данасЂ исплатити пакт. онда ми иди испредг очш!" Босилвка клекне предЂ кнегинго и стане го модити за опроштен^ говорећи, да е она пука сиротица, кол нигде никогг свога нема, па ако го садт. кнегинл одтера, незна куда ће се дрву камену окренути. Кнегинн 10и на молбу нЂну овако одговори : „Тб 1 си се више пута обећбв?ла, да ћепгв на свого дужностб пазити, али речв одржала ниси, за то се н немогу више на тебе ослонити. Мени в жао што те одпустити морам -б, али н нећу да збогг тебе мого децу опасности излажемЂ. Одлази дакле, и тражи себи другу службу, па го болЂ чуваи. Оваи случаи нека ти у будуће за саветЂ служи!" „Дозволите мени светла кнегинБО, да и н неколико речш проговоримЂ — рекне Милана, — и немоите мого слободу на зло примити: „ Вбј право вмате. Босилвка в нко погрешила. Збогт, нбне лакомислености умало се ше ваше дете