Школски лист

700

претвори"; и онда ће 1ошг кебесиа добродетел^ красити и дичити твого илемениту, а неумрлу душу." Видосава намести Миланину косу; на врат^ 10Д метне низ-в бисера; удене јои у уши златне ободце, и метне ши на малми прстт, д^амантсши прстенЂ, Оваи бјаше новелик'Б и пространЂ, и Малана смешећи се ■нримети: „ПретенЂ б ;л могао изоетати, он-в се и тако мени ненриетои; брт. н виеамв вВрена." *) Енегина на то нримети: ИрстенЂ е таи за малии претЂ нространЂ , али ће за каншпутЂ 6 бии тамант. како валн; носите га дакле нанбму. Рука кол е сзоме отцу толико добра учинила, саслунгуе да се е' драгимђ каменФмЂ украси ! " Овако лено обучену и оправл^ну Милану узме Видосава за руку и упуте се с' нвоме управо кђ тавници. Дошавши до врата одђ отчине тавнице Милана ихђ брзо отвори и улазеЋи унутра вееелимЂ гласомЂ узкликне: „Благо мени отче, тбј си слободанЂ!" Но како ее зачуди кадЂ опази отца у кнежевско одело обучена, и с' нБИме она два страна Воиводе, кои бнху очевидцв1 мадо чзсђ догодившегЂ се иозор1н." Бранисла†е.узе радости проливакћи загрли свого единицу говорећи: „Добра кћери мол, тбј си с' боЖ10 мђ помоћи млого елинјго нобеду одржала, него што 6 б 1 наиискуснји воисковођа е' наиодабран10МЂ воискомђ одржати кадарЂ 6 бјо . ВластБ и оружана сила могла 6 б 1 приморати Сграшимира, да мени слободу и добра мон поврати ; али само такова детинБека лгобавБ као што е твол, само твое племенито пожртвовзнЂ кадро е 6 б1ло Страшимирово срдце победити, и наивећегЂ злотвора у наиболЈзгЂ прхателл преобразити. СадЂ видимђ да е Б огђ твого детиНБСку нрема мени лгобавБ бдагоелов!о , и сва она страданн, шго си мене ради претрнила, слиномђ наградомЂ увенчао. *) ВЉритн у Ц[шои Горн знач«; заручити. цсиросити деиоику.