Школски лист

699

садг у сироиашкомг оделу. Образи 1ои баху иуни и румени као каква зрела ибука , а лепо очешл»на коса 10и до рамена допираше; племенитостБ и лмокостб указизаху се на лицу Шззиномх. СадЂ донесе Вкдоеава едву кутхацу пуну драгоценБЈХЂ женекихЂ украеа па рекне: Ово е адиђар-ћ твое матере. Мои мужт. га е згени поклов10, кздђ е БраниславацЂ опуст10, али а самБ се стидила ст> туђимт, ађндаромт. дичати се и сачувала самв га при себида га теби предам-в. Нрими га дакле изт> моихг руку. Онђ 8 твок и 6бш!" Милана с' благодарноиЛу прими кут1ацу, и погледа ствари кое у нбои бб1аху, али се необрадова онако, као што се Видосава едг нЂ младе томе надала, него се разжали и овако крозЂ плачЂ проговови: „Маино, добра маико мон! Ово злато и камен^ драго оиоминв ме аа тебе и па твое му^ре еавете. Оио ми е еамо као епоменЂ одђ тебе мило и драго!" „Погледанте кнегин&о! — по краткомЂ разсматравм рекне она Видосави, — оваи е прстенЂ 6 бш венчанми мое покоине матере; оваи низђ биеера добкхла е она о испиту одђ евое свекрве ; оваи рукокрасЂ донео јои е мои отзцђ на дарЂ изђ Млетака, кадЂ га е самномЂ обрадовала. Боже мои ! Мени се чани као да сздђ мош покоину матерБ очима гледамЂ. 0, шта смо мб1 лшдш на овоме свету. Ово камевФ, злато и бисерЂ хоштђ се сне као и ире, а тело добре мое маике одавна већЂ труне у црнои землБи!" Видоеава на то примети: „Раиска душо, рођена мон Милано! Сузе, што се изђ твоихт. очјш блисташ, више вредз одђ овогђ бисера, а доброта твога срца драгоцешн е одђ драгогЂ каменл, — и кздђ еданнутЂ цветушћи створЂ твои промени нодлегне, кадЂ зуоЂ времена и наитврђш адемЂ скрши и у прахЂ