Школски лист

698

раху еданг другоме, п напоеледку еви у глаог иовичу; „Жив1о Страшимирг, и БраниелавЂ; живила Видоеава и Милана. Жив1о малвш Чедомилв. Жнвили на многан л^та !! XVII, Блага сесиа. Страшимирт. сдт. еданпутг постане другш човект.. СвеетБ о томе да е евов страети небедш и гласу здравога разума следовао, осећаше онђ садт. у себе ст. таквммЂ задово^БствомЂ, какво дотле никада оеећао Е10. Спокопство ее поврати у н4гове мало част> уеколебане груди, као што лмбка тишина следуе бурномт, врелену. Чело му се разведри и зракЂ радости заблиета му се у очима. Малми ЧедомилБ нрввш опази ову промену и зачуђент. рекне: „СадЂ мзгледашЂ и тб1 сладкш отче тако лшбко и умалпто, као што изгледа мати и Милана. Т б 1 еи ми еад^ с' тога млого милги него што еи до садт, 6 бјо, кадђ еи ее срдГо, сад 'б си текЂ правБП! мои отац^,« примети ојгб. Милана приступи кнезу Страшимиру и захвали му како е наиболФ знала. — „Немоите ме тако хвалити Милано, — одговори онт. — л увиђамт. да самв сб вашимЂ отцемг нечовечно поступао , и зато немогу више ни едно тренуће трнити да опг у таваици чами. Идите дакле што пре и нвите му да е слободанг. Незаборавите притомЂ ксго речБ и за мене прословити, и молите кнеза отца вашегт., да ми опрости што саањ тако нечовечно с' нбимђ поступао." На то одзове Видосава свога супруга мало на страну, и две три речи с' нбимо нробеседи, иа онда узме Милапу подђ руку и одзеде ш у другу собу у ко10и е за шо богато одело већт. спремлЂно обтло. Мнлана спере с' лица свог-б углнрску мрку бого, очешлн се лено, и обуче се у богато бело руво. Она изгледаше сад% млого лешна, него што е бмла до-