Школски лист

697

не иаг дубокога студеаца извадила; изведи и тм нога отца изђ мрачне тавнице. Она е мене одт. страховите смрти избавила; избави и тб 1 н^нога огца изђ робетва, кое онт. 1Пе заслулпо ; немои се срдити на добротвора твога; ерЂ е срдна велиин грехг. — Це мо11 злонамтити ерг у катихизису стои да е злопамтеа$ грехЂ смртнми зоогђ кога човекЂ после смрти у пакао долази, па тамо вечну муку троити мора. Недопусти да се добрми отацт. мое избавителвке у тавнидБ1 твога замка сконча. Погледаи сладк1и отче сузе мое, послушаи гласа мога, сети се, да тв1 сада иебвг гледао лица мога, небш се наслађивао моихг оч1го,кое те садЂ са сузама моле; и ове беле ручице мое, коз самБ к' теби подигао, одавна бм већт. трунуле у тавноме гробу!" „Доста, доста, немогу дал^ слушати" — повиче СтрашимирЂ. Мрк1и погледЂ н^говђ ублажи се, и еузе му потеку низђ образе. Онђ се окрене Милани па 10и рекне: „ВашЂ е отацЂ одђ данасЂ слободанЂ. Н признаемЂ да самв га увред1о, и с' нвиме немилостиво поступао!" „Хвала Богу!" — весело ускликне Видосава и у радости паднз мужу свомђ око врата. Милани се наеданпутЂ учини као да е на небу. Обадва воиводе пруже руку Страшимиру у знакЂ братинскога поштованн. СадЂ видимђ да си човекЂ — рекне СвзтозарЂ, — одђ данасЂ уважавамЂ твого доброту и поштен!; исто тако као што самв до нко твого храброств и гонаштво уважавао." „Тбх си ноказао да си правии гонакЂ Страшимире," — прихвати Радосла†тко себе самога победи, таи заслужуе већу славу него да е тисућу непрЈателл побед!о. РадостБ обузме све гонаке, кои бмнху очевидци овога догађан. „То е красно; го е алеменито" гово-