Школски лист

725

етавникЋ строго забрав1о, да ее неуеудимг иесме спевати?" На то Инокђ примети: „Старацг е отишао на пјтђ , и текг ће се до три дана дома вратити, а мбј ћемо брата сутра саранвти. Молимђ те дакле одђ свегг срдца, даими утеху у мојои тежкои туги.' 5 1оаннт. му одбаци молбу и по другш путг. На то Инокђ рекне: „Кадг бв1 тм 6 б 10 телеснми лекарг , а п бм одђ болести пат10 као што садЂ патимЂ одђ туге и пда, зарЂ 6 б 1 ми тм могао помоћв одрећа? промиелн се само, да ћешЂ Богу ответЂ давати за мене ако а умремЂ.« 1оаннЂ се на то разжали; мисли о ништавости лгодекои и о елави вечнога живота обузму му душу; онђ заборави на забрану старчеву, уђе у ћеЛ1м, и оно што му ДухЂ Божш каза спише у тужне песме. Сутра данЂ тужнми гласЂ звона разлегао се по Кедронскои долини сазивашћи пустиножител® на укопЂ погЈонаога ората. Тело покоиниково донешено буде у цркву, и ту еадЂ одпои ДамаскинЂ сђ брат10МЂ своз туге и утехе пуее надгробне песме; а то су оне песме ков се и данасЂ на опелу свакогЂ православногђ хрхстјанииа пош, и кое као целбоноенвш мелемЂ духовне утехе лечв и видаш уцвелћиа и ожалостћена срдца. Песме те овако гласе:^ * * * иКон се сладоств у животу са жалошћу непомеша? кон ли слава стои на землви непромев^на? Све е одђ сенке немоћте, све е одђ сансва варлБив1е. 6дно тренуће , и ово све смртЂ нрима. Но тб 1 Хриете у еветлости лица твога, и у наслвђенго твое красоте упокои онога, коега си изабрао, као човеколшбацЂ. * * * Ахђ мени! какву борбу има душа вадЂ се одђ тела растае; ахЂ, колико тада плаче, и нема ко да 1ои се смилуе; к' анђелима очи подижући еднако се мо-