Школски лист

1Џ ли, кђ лгодима руке ншрећи, нема никога коће 1ои иомоћи. — Заго дакле мила моа браћо , сетите се да намЂ в жпвотђ кратакЂ, па одт. Христа просимо преставл^номе уиокоенЂ, и нашимЂ душама велику миЛССТћ, # * * Све човеч1в естБ суета, штогодг неоСтае после смрти: Не остае богатство, нитт. силази у гробг с' човекомЂ слава; ерт. кадЂ дође смртв, свега тога пестане. Зато ваииму ка Христу беземрткоме: Господе, преселенога одђ наСЂ упокои, где е станЂ св!ш оНБ1ХЂ кои се у венпости веселе. * * Где е светско пристрастве? где еу магатан!л (мечташл) привременЕЈХЂ лшдги ? где е злато и сребро? где в множиаа слугу и жагорЂ ? — Све <з то прахЂ, све е то пепео, све е то сенка ! — Него одите ваиимо кђ безсмртвоме цару: Господе ! прееелЂнога одђ насЂ сподоби твоехђ вечпмхЂ блага, упоконваћи га у твоме блаженству, кое никада вестари. * * * Сстихђ се пророка кои вапје: 11 самг> земла п пепео. И опетЂ разгледахЂ по гробовима, и видохђ кости голе, и рекохЂ: Ко е то објо , елп царЂ, али вопникђ , или е богатЂ илз уоогђ , или праведникЂ или грешникЂ! Но тм о Господе, сђ праведнзма унокои свога слугу. # Т15ол ствараића зановестБ бмаше мои почета »ђ н ностанакЂ. СрЂ кздђ си тм захтео одђ невидлвиве и видлвиве нрироде мене жива саетавзти; тадасимое тело одђ землЂ створјо , а дао еи ми душу твоимђ божаственимЂ и животворећимЂ удуновен $мђ. Зато о Христе Боже, упокои свога слугу у нределу вечно живећихЂ, и у станов^ма праведнмхЂ.