Школски лист

762

номт. еавету заклшчј.0 бвго, да воиеку свош, чимђ се изваквскји ратт> сврши, на Брестовацт. пошл^ и Бранислава изг тавнвце ослободи. Страшимирг бв1 се но свои прилици упорно бран1о, и тако 6 б 1 до крвавогт. бон дошло, у коме 6 б 1 млоги лнјди изгинули, а замакт. оваи 6 бш 6 б 1 у млево сатрвенЂ. Хвала дакле буди Богу, коа в ово велило зло, посредствомг едне дФвице, одђ свш насг одклон1о !" Милана на ове речи заруменввши се одговори: опростите славнБш Воиводо, толика частг мени нмачно неприпада. Мала она птичица, кон е надг ведро студенца долетила била да се напие, исто е толико проузроковала помиренЗз кнеза Страшимира ст. моимт. отцемг, колико и н. Све е то благји и премидостивбш Богг по сво1ои светои волби урадГо." Владики се врло допадне Миланинг одговорЂ ,па 10и рекне: м Тако е лмбезна к^ери, тбг пуно право имашг. Често се догађа у обичномг животу да мале причине, велика елЂдства за собомЂ повлаче. Тако на примерт., тко 6бт одђ наст. икадЂ помислити могао, да ће срећа или несрећа и^гова одтуда зависити,падалв дакасг квша или схн сунце. Али да на онаи дант., кадт. е ЧедомилБ у студенацт. упао 6бш , н1е С1нло сунце, него да е киша падала, небБ! ее онђ у дворишту играо, па небБ1 ки у студенацЂ упао 6бш ; М илана небБт добБиа прилику н4га избавити и сђ тбшђ срдце кнеза Страшимира умекшати; воиска бм царева на Бреетовацт. ударила; више стотина лешева покрило 6 б 1 бедеме овога замка; лелекг тужнБ1хт. матер!и, врисант. сетнБ1ХЂ удовица и нукт. нелке сирочади изгинувшихт. шнака продирао 6 б 1 крозг облаке, и падао об1 као синб 1 и каменг на душу кнеза Страшимира, и тако 6б1 онђ кои се сада нодиуко срећнкшг човекомг назвати може вечвту клетву и каштмгуБожт на себе навукао. Исто тако, ко 6 б 1 игда могао номислити, да ће