Школски лист

761

лшб1е каегинво, нудимг вамт, се за гоета, а све вае-Б господо и гоепође наилшбезнхе поздравллмт,." А за вает. кнегинвзце, — окренувши се Милани рекне, — имам -б еданг оеобитћзи налогг, кои ћу вамч. носле обљда саоштити. Садт. пакЂ седаито сви у име Бож1е за етолг, и прихватимо се мало, ерт> иетииу морамт, рећи, н и мои другови врло смо гладни. Н ћу сести између кнегипЂ Видосаве и кнегинвице Милане. Васт. преос-вештеви Владико желјо обт имати према себи у горн ; 1зм 'б челу између два помирена кнезгз, те ћу тако около себе имати сва четири лица , кол су свечаностБ ову проузроковала. За обЂдом 'б Вранисла†и Страшимпрг, Милана и Видосава на питанђ воиводе Мирка наизменце одговараху, приповедтоћи му повеста, кон е нашимг читателБима већЂ позната. Воивода ихђ пажлБиво слушаше, изнвлшшћи част, топло саучешће према страданго БранисавлФвомт,, част, похвалу Милани и Видоеави, и задоводБСтво са садаганБИМЂ СтрашимировБ1МЂ владаиФм - б . Браниславг и Милана хотФли су да прећуте гдекош онорш погрешку Страшимирову, али имг оваи то недаде учинити, него рекне: „Немоите ме нимало извиннвати. Л припознаемт, да самБ нко сгрешш. Али шта ћу, што е 6 б 1 Л 0, бвио. Н мислимђ болб е да и еамг учинбну погрешку нрииознамг па да гледамгу колико ееможедаепонравимг, него да е нрикриемг и затаимг. И го би ието свакоме, кои сгреши, братски саветовао." Кадг поеланикг царевг целу новеетБ саслуша, тада овако нроговори: „Господо и Браћо! Кнегинвици Милани имамо мбт еви захвалити, што се сада у оволг леномг друштву веселимо; да нФ нје 6 бјло , мбј 6 б 1 се садг ненр1нтелБСки еданг сг друшмг крвавили. Силнбш царг нашг, како е чуо за несрећу кол е постигла била кнеза Бранислава, одиа е у евомг таи-