Школски лист

764

Богг да валлнога зета, и дожив1о евок> унучадг кнезове Бранисавл4ввће!" Браниелавт. бћгнше великомт. овомг милошћу евога владателн еилно тронутт., и одг велнке радоети немогаше ни речце проговорити. Милана сб наипонизцјимг изражаима изнви предг лицем -б иоеланика царсвогт. велику евош благод&рностБ на отличјн) царевомт. држећи себе за недостоину тако велике ми..ости прееветлога владателн и отца отачаетва! После об4да зажели воивода видити студенацт. и цркЕицу. Видосава одма нареди да се на ведро евудт, унаоколо запалЂне евеће прилепе, и да се ведро доле епусти за оеветлити мрачну дублБину овога старинскогЂ студенца. Воивода уставши одг стола еиђе се еа целммт. друштвомг у двориште да види студенацт. и надввривши ее у дублвину изг ков е горећји венац^ трепт10, Милани рекне: „Заиста кнегинћице а се морамг чудити вашои одважности. Мало е мнака међу мушкимт. главама , коа бм се усуд1о такозо дело учинити, вб ! сте на овомт. студенцу подигли себи вечити споменикг редке одважности п племеннтогт. пожертвованн свогг!" »Опростите ми, царевБШ воиводо , — одговораи Малана, — н држимг да е оваи студенацт. споменикг свемогућства и милости Бож1е. Л добро осећамт. и нризнаемг да небБЈ бБиа устанш дело то учинити без б Бож1в милости. Боп> ми е сам г Б у онаи махт. ул10 снагу и креностБ. Н-ћгова свемогућа десница избавила е Чедомила одт. пронаети. Нека се дакле свакш онаа кои оваи студенацт. угледа, сећа милости а свемогућетва Бон {1вга, а не мене; н самБ само као средство послужила, оне велике Божје милости, кон се овдена нама излила. Затим -Б отиду еви у црквицу, гди се царев 'Б но-