Школски лист

765

елаввКЂ прекрсти, помоли Богу и целива ев. иконе, па онда разсматрамћи иконостаст, рекзе: „Будућа да е детинБСка лмбавБ кнегивБице Милане к' своме отцу тавницу нФгову у храмг Бож1И преобратила; то 6б [ п предлож1о, да се на икоаостасу вишс царскихт, двер!и са златнм слови иепвшу ове речи: „Успомена детинБеке лгобави." На ово ее Милана опетЂ зарумени и учтиво одговори: „0 не, такова чаетв непристоа се на едномт. смртномЂ човеку. Таи надписв несме овде иикошгб начиномБ места имати ; ерт> е храмг оваи посвећенБ само едномБ свемогућемг Богу ! ПреосвештенБШ владика ТеоФант. одобравамћи МиланинБ одговорБ рекне: ,,'Л нредлажемг , да ее у меето надииса ,когаМ0ланан1биримити хтела, надт> царске двери са велики златни слови напише: „Чги отцд гкоего И ЈИДТерБ ТКОМ, Д4 ВЛЛГО ти Е^ДГГ2 и ДД Д0ЛГ0л1ЈТгН2 ЕЈ(дгши нл земи. Предлогт. оваи еднодушно примлЂнБ и одма извршенБ буде а обећанЂ, кее Богб у овоп сво^ои заповеети доброи и послушнои деци даде, на нашои се доброи Милани у пунои мери испунило. По немачкомБ делу Хр. Шмитда, названомБ: „Ио§а уоп Тапиенћиг^ носрб1о У Сомбору 1860. год. Н. Ђ. ВукићевиТл.

АФоризмн, Дорле годг узживашБ буди добарБ, учтивт* и услужант., па ћете евакш волети, и на евакомБ ће те месту поштовати, лтобити и уважавати. Богб хоће да смо умерени, раднни, зедоволбни, постонни и трпелБиви; зато треба зоилбски да се по-