Школски лист

бО

Поеле неколико година, поврати се и ГригорЈе у свое место рођенн, у градг Наз1анзЂ. бданпутЂ кадЂ се Григор1е готово сву ноћт. ст. наукама бавио, предЂ зору сведе онђ оча и заепи. У сну учини му се као да вида две прекраене и светлошћу обколФне дђвице, кое се с' нвиме разговарати почну. Онђ ихђ запита шта желе, а дћвице му одговоре: „ бдна одђ насЂ зове се цЂломудреноств, а друга премудроств. НаСЂ е Богђ послао, да сђ то6омђ у прЈателБСтво ступимо, и да за свагда при теби останемо." Дело е показало, да ово поавленЂ ше бвго празанЂ санЂ; ерЂ е Григор1е целога живота свогђ као земалБСТи анђео чисто и цЂломудрено живио, и до 6 бш одђ Бога осо 6 итбш дарЂ премудрости, тако да су млоги савремени ученици и побожни мужеви изђ близа и изђ далека к' нЂму долазили и мудру нЂгову науку слушали. И блаженБМ бронимЂ великји учителБ западне цркве, кодђ овога ее Светителн учио. Ступивши у чинђ свештено-иночки уклони се Григор1е за неко време у усамлЂнБш предЂЛЂ Понтшекји (покраи црнога мора у Азји), где е у друштву са св. Ваеил1вмЂ проводио време изучавамћи ев. Пиемо, и упражннвамћи се у богоугодномЂ жавоту. Повративши се после некогЂ времена у отечеетво, евога отца Григорха, кои се у вери почео 6 б 10 колебати, поврати у православ1е, и приведе на познаван® иетине. КадЂ Васил1б постане епископомЂ у Кесар1и Кападокиекои, замоли онђ свога друга Григор1н да се прими епископетва у оближнБои епархш Сасимскои. Григор1е се на то еклони, али кадЂ ее на скоро затимЂ поави нетко, кои доказиваше, да има право на ту епископеку етолицу, Григорие му уетупи своеволБно епархЈш, и поврати се у свое родно место, Бавећи се еданпутЂ црквенБШЂ посломђ у Цариграду поставл ^нЂ буде за тамошнбгЂ вееленекогЂ Па-