Школски лист

51

трЈарха. СадЂ в сва брига овогђ доброгг првосвештеника бмла тамо управлЂна, да се расколници Арјани на путЂ спасен1а изведу, и да сбшови православнс цркве науку Спасителн свога познаду и по нбои животћ свои управлнш. Расколници наиме еднога убвцу, да Патр1арха, кои боланЂ у поетелви лежаше потаино убие. Убица подг видомђ посете дође у собу у ко10и в светБга Григорје боланг лежао, али у кои парх хтеде, да свое богомрзко дело изврши, пробуди се у нЂму савестБ, и онђ одкрие свого безбожну намеру, молећи за опроштенЂ. СветителБ му одговри: »Нека ти опрости Б огђ, кои е мене сачувао. Л одђ тебе ништа друго неиштемЂ, него да се покаешх и да се оставишЂ АрГннскогђ разкола!" Ал' не само одђ Археваца него и одђ своихђ единовФраца морао е светБш Патрхархг врло млого трпити. Нађу се неки епископи, кои нису хтели Григорјн за свогђ Патр1арха признати. СветителБ имђ доказиваше, да се онђ ше наметао, него да е управ' принуђенЂ 6 бш велими терегЂ тога достоннства на се примити. Но кадЂ види да тш епископи одђ своихђ захтеванн неодустаго, и да с' тога единству св, цркве опасностБ грозити починЂ, дође ГригорЈи лично у зборг епиекопскш, па овако стане говорити: „Лгобезни Сатрудници мои, и духовни пастири Христовога етада! Не 6 б 1 вамЂ лепо станло, да В бг, кои сте позвани да лшде па мирЂ и сагласае скланнте, сами у раздору и несагласш живите. Ако самв л узрокЂ вашегЂ раздора, а оно добро; ево ме, н нисамБ 6 олбји одђ пророка 1оне, баците ме у море, па ће се вашг раздорг одма утишати. Истина н знамЂ да нисамБ кривЂ, у томе с' чимђ ме обвингого, али л ћу радо и невинг страдати, само да немирЂ престане." Пошто Григор1е ове и друге кротости и смирености пуне речи изговори опрости се онђ са свима, 4*