Школски лист

92

да поносб и образг, поштен^ и богоболзноств као сметн® свои увеселнванн одбаци и погави. Шта овда таковои девоици наиглавнии посао буне? Безпослица, и то таква, што 1ои у обичаи, крвБ и наравт, пређе, кон> ничим-б више неизлечи. Ту ти е и последнн надежда пропала, нк> на озбилан -б животг приволети. Таква се девоика даде на китнш, прави отровт. евакога оз 6 илбногђ рада, или се преда коначнои ленБости , кон 10и и душу размлитави. Таква се научи око свачегт. примизгивати, свудг зазнвати, научи се дуже спавати него што е за здравл^ нуждно; твмЂ омлитави и тело, и постане тако вредлвиво, да се свака болестБ часомг за н^га прилепи ; где 6бг е напротввт. умеренг санг после редовногт. рада и живлву и снажниго начинио, што би !ои већт. по самутелесну лепоту сила користно било, да о душевнимт. користма и неспомин^мг. Додаи дакле к' овои ленБости и млитавости оно горепоменуто незнан$, и нећешг се онда чудити, одкуда она страстлБвва намама на оне разкошне забаве дође , и оно немирно лшбопвтство , кое ничимђ незасити. Ко е обикао са оз 6 илбнимђ поеловвма занимати се, тогђ никадт. лгобопи^ство немори. Своиско заниманФ са ма коимђ полезнимт. радомт,, неда намг много ни мислити ва друго, нитт. трпи, да на друге безпослице богзна кош ввжностб полажемо, особито кадЂ наизвестно знамо, да е све оно тричаво , што безпослени и ничемт. озбилвниемЂ вични лиди чинити могу и умеу. У невоспитане и лен$ девоике кенрестако Фантазин тамо амо мути. Н1но лмбоиитство ние ии кадро достоиногг предмета наћи, него се на наинкштавие дае,