Школски лист

122

а одђ тои> времееа збогв кћерина воепиташа чеето зрло чеето добв^лше : на еа†трошакЂ , што е еа знан^м -б и безт> знавн мужевлЋва кћера шилнла ; на све то бв1ла е етарица у оваи парт> чието заборавала, — само кадт. ке већЂ еданиутт> кћерв евош видити, и кући саевимт* довеети моћи! — Но да видимо како ће се кћи сво1ои матери обрадовати кадт> н) опази. ПаровозЂ застане. Гоепођа Тад1ана упре очи на излазеће женеке, али међу ибимз несиази свош Персиду. Шта 10 мгра б|,пи помиели она у себи, да се тв девоичица резболела, па вЈе могла данаег доћи, Стара се разжали, што ту нема нЂне Нереиде,и хтеде већт> да пође кући, вадт> ал' очи нЂне застану ва еднои нрдалеко одђ вЂ стоећои Дами, Она помисли : „ Та ми ее женска чина да в налинт> на мош Персвду, али опетг н!е то она. Та ова е обучена као каква гроФица, И доиста дама та бвиа е у халвини одт> тешке свиле, имала е на глави скупоценши шеширг, преко н4га покрквало , у руци држала е малвш али врло лепБ сунцобранг; 15 кутјл одг различите величине , и два велика ковчега етанху предг нЂнбшб ногама. Ова дама дуго е стонла тамо амо зверашћи, напоследку мане сунцобраномЂ на стару госпођу, коа е у таи пар г б позна. „Боже! та то е доиста мол Перса ! повиче стара, потрчи к својои кћери и хтеде ш обадвема рука загрлити, Али башг као да ее нашла дама увређена, што енш етарица Переомг назвала. Она ее недаде матери на загрлити, нити ш хтеде у руку полгобити, него ши само полагано рече : „Шта ме срамотите овде! шта правите овде коекакве шпектакле!" ЗатимЂ 1ои другимђ нснимђ тономђ рекне: „Како сте мама! Шта ради херЂ папа! Пазите да нестанете на мое шахтле !