Школски лист

ш

емоноша е свако по наслову гоепођи Тад1ани иредава0 , а господарг 1ова добвшо в опетт. друга пиема, у комма е воепитавагоћа се ћерка н-ћму ласкати и наилепше умиинвати се звша, а све зато да и одг нЂга новаца добБЈе. Другариде еу е у бечкомг пенз1онату већЂ научиле бвие, квко се може отацг и мати варати и ва ноег вући, а одт> вви се кћи 1еве Вакалина брзо такође научииа свшиа вештинама обланенн, уредногЂ свакидашнФгг дангубленн и раскошноста. У трећемЂ писму аскала е већг Фраила Сидон1а одђ матере новђ свиленБЈи шетирт. с' валомЂ; у четвртомЂ преклиннла е да 1ои се пошлФ за билг мор — антикхалБина. У петомЂ писму молила е да 1ои се пошл^ нов^ца на помаду , а овамо е већг имала кутице сг руменвлом-в и белиломт., с' коимђ се крадомт. мазала, и свив одђ природе красно лице гадила. Тако е Фреила Сидонјн три године у Бечу провела, и последнб годене ше хтела ни у време одмора кући доћа; ерг е то саевимЂ за гемаинг држала. Око Дмитр? вадае те исте године добБ1е она одђ отца заповес^Б, да сзсввмђ кући дође и да ће мати на последкн) станицу железнога нута у К...., оваи и оваи данЂ предЂ нш изићи да н> кући доведе. Б б 1 ло в Тси данЂ лено ееенЂ време. На едво по сата пре него што ће паровозЂ стићи дође у колодворЂ една стара госпођа. Она беше чието обучена, у старинску бунду заогрнута и велвкомЂ марамомЂ повезана, у руцБ1 имађаше велики кишобранЂ. То е 6б1ла Тад1ана господарЂ 1овина жена, кон сђ нестрплЂнЂмђ нзчекиваше да паровозЂ приеие; срце гои е већЂ укапредЂ одг радости куцало, а и како не 6бј , кадЂ ће садЂ евош давно невиђену едвницу после толикогђ дуговременогЂ раетанка видити , и с' матервБОМЂ лшбави загрлити моћи. На сзвђ едЂ што е поднела, на све укоре 1овине што ихђ до пре три године никада,