Школски лист

166

ме гризла к едила, докг напосмедку неиолуди и еама ее неубк. бдна жепа 0, та нећу н више никада клета евом> децу, а признати морамг да еамв и еама доеадт. то чинила. Световаћу и друге, да се одуче одте. тогђ невалнлогЂ обичан Свегит. (свима), То шштт. нје све што самБ вам-в имао казати. Вв1 имате обичаи проклиннти едант. другога, па и еаму дома&у животинш. Вб 1, називате едан 'б другогЂ, и една другу ђаволоиг, врагомх, вештицомљ и т. д. — То е зло и наопако. Зарг вб ! то едан 'б другоме желите, да буде ђаво, нечиетБш дух%, или да ерамномг смрћу умре. — Знате ли вБ1 да е ђаво,наш 'б наивеђи ненрхателБ , кои насЂ на зло наводи и кои тежи да насг учини вечито несрећнима. Па, ипакт. вб« желите, да ваши ближнБИ, ваши другови и знанци вечито несрећни буду. 0, како сте вб ! неразумри, и како еу етрашни ваши греси! — За дивно е чудо да вм тако често споминФте име ђавола , па шштг и у шали; а зарт. незнате, да сте ее на крштенго одрекли ђавола и евјго дела нФговБ1хг ! — Па онда зашто ВБ1 нроклинЂте домаћу животинго , кол васЂ рани, и служи, и кон за наше грехе носн теготу на себи. ( Ббгг. 3, 17)). ПарохГннит. Та знашг, отче, мб ! онда загшивамо марву, кадг е ленн, и бесва, и кадт. неће да намт. по волби иде. Па онда се мбј разлготимо , дођемо у ароетБ , па морамо тући и псоваги непокорно мар™ винче. Свешш. Може ли марвивче разумети вашг говорг; може л' оно изђ ваше пеовке разабрати да сте вб ! ердити , и да вамг штогодђ ше поволбно . Зарг вб ! можете од-б неразумнБгхт и безсловеенБЈхт. скотова ивискивати да све како валн раде, кад^ вб ! сами кои сте разумомт. и слободномт. волвомг сбдарени, не ра-