Школски лист

167

дите свагда како валн. Та ако и мораш -б марвинче исправлати и управднти бичем-в, неморашв обгти нрема скоту ТурчинЂ и оратинг, неморишБ га кинбити и мучити. # вам -б кажемт., да онаи, кои е спроћу скота немилостивђ , неможе ни спроћу лмди милостивђ бити. Нанослсдку ништа луђе нема , него кадт. когод 'б бездушну стварв нроклинЂ и грди, као на примерЂ свои аанатЂ, или алатт., чиме лебацЂ заслужуе , свого кућу у коши живи и свом землго, кол га рани! Може ли васг бездушна стварБ рззумети , можел' се она боати одт. ваше лготине? (тлте да неможе. Иа зашто онда неуете, и ноганите уста ваша са к< екаквимг гаднимЂ речиа, и с' клетвама. ПарохГнни сви наедно. 0, Отче, мб 1 видимо, мв! признаемо, да смо бваи неразумни. Свешш, Iо ш г б замЂ имамг нешто казати. Вб ! имате обичаи чеето неприотоинима именма друге називати; на пр желите ономе, кои вает> е увредио свакоике беде, бо.:еств, називате га псегомг, лоповомђ , обешеникомЂ. Све то ВБ1 у лготини говорите. А има л' у таквом г б понашанго према ближнвима лгобави христ1анСБ"е! Како можете ВБ1 иосле тавовБ1ХД> гвуснБ1ХЂ речи кое на свон уста изговорате, тб1иђ истбшђ устима првзивати име божие! Кеко можете еднБшт. и ИСТБ1МЂ органомт, славити Бога, и ироклвнати лгоде створене по обличиго божиемг? Тече ли изт. едногг и истогђ извора сладка и горка вода? (Ик. 3, 9). Осимђ тога оиажао самв и таи рђави обичаи кодђ васг, да се ругате ромима, и грбавима, да издевате имена своимђ ближнБима и знавцмма и да имђ се ругате зоогђ нбиховб1хђ недостатака и цорока! — То еве невалн. Парохшни. ЗнашЂ , отче, мб ! смо лгоди невЂже, нисмо учали кнвигу, аа неумемо учтиво говорити. Свешш. Одђ васЂ се неиште ништа друго него