Школски лист

191

предћлу приближавао , и небо се часг овде часг онде као крвћ црвено внђаше одг пожара, кои злобНБ1И и пакоствни непр1птелБ проузроковаше; кт» томе јошт; бнгае зича и врло бурно и хладно време. Добри ови лгоди изгледаху са страхомг часг, кадЂ ћедусвега свогг имакв лигаени , и у ово опоро доба године злоставлЂнв и изђ евое куће и кућишта истерани бвтти. Дђда, маи«а, родителви, д$ца и еви млађи не наслонише одг етраха цВлу ту ноћг евое главе , аећг сЉдише искупл ^нк у соби и молаше се непрекидно Боту. Д $да чигаше ненвшт, гасомг изг н^ђкогЂ молитвеника „молатву за време рата," у ко1ои елЂдугоће речи станху: „Нека насг Богт> огради тврдомг оградомг, да се непр!нтелБ одђ дома овогг отврати." „Но то е инавг велико захтеванЂ одђ Бога," примбти садг на ово младвш землЂд%лап ,ђ, кои е са скромНБ1МЂ ердцемЂ и смиренБтмЂ духомЂ све пазлБиво слушао, „да онђ сђ нама грбшнБ1МЂ лгодма чудо учинв, и таквомЂ насЂ оградомЂ огради." МеђутБШЂ прође ова ноћЂмирно, и ни еданЂ имђ непрјнтелБскш воиникђ не насрне. Сви су се томечудили али у^рока незаадоше; но кадЂ се у зору усуде изђ собе изићи, виде они на велику свого радостБ, да е Богу све могуће , и да е онђ нби, као што га молнху заиста нкомђ оградомЂ оградио. В ^тарг е снЂгг, кои ту цВлу ноћг падаше сг непр1ателске стране око НБине куће тако вБ1еоко навЂно , да пмг непрјнтелв ни близу праступити ние могао. — Сва хвалише и славише садч Бога, кои ихђ е тако чудеснБШЂ начиномђ спасао ; а д&да рече: „ Видите , лгобезна дЂцо, како спасава Богг оае , ко:ј му се крћпко и истинито моле, и кои надежду свого свагда на нЂга самогђ полажу,"