Школски лист

190

твачкомч. . андуку крилп. — Алђ човеч1а родг мало е пазио на гуеевицу. Тадг етвори Богт> бурћ и дугу. Они ће нути глаег, кои ке к' позору звати; она ће видити, како мунд сг неба човека на землвп пружи , и онда ће заклшчити: кои 6 животт. дап, можв га и узети; валћда га узима изђ овогђ ломн п гт> еуда, да га вечнбшђ покриваломт. одене. И кадг овако узмиеле , тадг ћу еедмошарну капиш *) преко целогт. небееногг евода подићи, и путг кт> новомг животу показати. — Алв човеч1и родг мало е иазао на ову изредну великолбпностБ, Онда етворн Вогђ сводђ безмђрна звезда и рече: кадг гуети облакг разлучимг, а дивећи ногледг ока Ч'>вечиегЂ, меето у бедну но "1 .г, у бездно пламтеће еунчано море падне, онда неможе више човекЂ мислити, да е земла светг , и онг ће иредчувствовати да е безсмртавг! И тако ее светли ово заеведоченб наше вечитости у ненобледимомЂ писму. Алђ и дуга, лентирв и усевБ нису безкористни. Одкако в предчувствованЂ (аћпип#) наше неумрлости пробуђено, умствуе нашт. духг и у маломт. писму о докаву велике мстине. п. Милан7. II.

Чудесна ограда. Ва време н 1 зкогђ рата, баше една породица у усамлЋномт. евомт, дворцу, у великомг страху одђ нападанл иеприателБскогЂ ; особато е пакЂ бвиа за нби една ноћЂ страшна и онасна. Непр1нтелБ се томђ *) Дугу виђамо у три бое, алљ корено саетои се она изт. седамЂ и то: лмбичасте, загасно плаве, светло плаве, зелене, жуте, неранџо-шуте и дрвене. Ове се бое простомг оку у три главне спок». (Предметт. изђ оптике).