Школски лист

181

ако му е умб наивећма изображенЂ, и све ако е наиточние кг-дарг познг.ти шта е добро , шта л' е з.чо; ипакг може доћи у протвворечие и еупротивностБ евоме уму и евомт. познаванш добра и зиа. Изг овога пакт. сл^дуе та истина, да се единБШЂ обучаван^мт. не м( же човект. сасвимт. како ваин воспитати, него се узт. то мора военитател$ва раднн на облагорођен® < рца и на снаженЉ воиЂ воспвтанекове распрострти. Само е оно обучаванљ у правомг смислу валнно и воснитателБско , кое е истшишо. А таково 4е 6 б 1ти, ако наука, особито наука вере и морала , изђ увФренн учителФвогт. нроистиче , и ако е са жвввмг примеромт. нФговимђ сугласна. „ Покджи ми ш твоихг ТВ010 ," вели свакоме одч. насг а особито свакомг учителш слово Вожие. 5наи дакле учителн), да ће сав 'Ј» трудг твои безнлоданг 6 б1ТИ , ако ТБ1 едно учишг, а друго животомг своимг заеведочавашг. Као што е негда ученикт. Клеантеет мотрко на фвлолозоФа Зинона, да л' онт. по своме образцу живи (ап ех Гогшп1а виа У1уеге<;); тако и тебе мотре твои млађани воспитаници, мотри те и цела обштина у којои служишг, идул' ти речи одђ срца, еси л' онакавгкакавт> 6 б 1 , но вауци ком предаешт. , требало да будешг ! Покраи тога обучаванф ће онда 6 бјти иствнито и по томе воепвтавашће, ако се буде постепено, наочигледно, природи и разуму детинфмг ехпдно нредавало, и ако буде учителБ настонвао , да деца све оно што науче и у жввоту употребити кадра иволБнабуду. Ту дакле ние доста еамо на изустБ научити молитве, и изречении , кон за правило жввота служе, ние то доста ни онда, кадт. ее узт. наизустБ рецитован-ћ тБ1хг предмета и нбиховђ еадржаи разуме; него мораго те евете, те управо рећи наимудрие науке на