Школски лист

203

меетима завуку, и ту пола обамрто зиму презиме; а неке се у топлие пределе повуку и онде буду, докт. опетЂ кодт. насЂ пролеће несине, и сунце већма неогрее, а онда се оне, што су подђ землвомг и по осталимг топлвмђ рупама зиму преживиле извуку, и псново оживе, оие изг топлии нредела опетг се нами врате, а све растинљ оиетг озелене, порасте, уцветам и свои плодг донесу. Топлоте има различити степена; сваки животг има свош одређену меру. Човекг е едини, кои може наивеће разлике безт. вреда поднети, ако само нагло непромене. Али како е но свако живо етворенЂ, тако е и по н$га среднн мера топлоте наииробитачнин. Сувиша е тонлота и нЂму шкодлБива као и свачему, исто онако, као и сувиша ладноћа. Сваки на ееби види, како се на акои тонлоти еве жиле по рукама и пр. набуго, сва кожа напрегне, била нче биго, тело већма у пару и знои дође, нча жеђв наиђе, а иза папол гошђ нчи знпи, пакЂ онда млитавостб , тромостБ и уморт., чама, зеванЂ и санБЛБИвостБ, теже дисанЂ, осећанЂ некогг терета на прсима и загушт>, човекг се забуни, мисли затупе, и сва волн клоке. Бива ли ово чешће и трае ли подуже, а оно се мало помало сва снага изгуби, сва меса омлитаве,све тело размекша, кожа постане вредЈЂива, изроди се склоностб на различнте болести, што свакогт. тако разнеженогЂ пре нл' после увате, тару и животђ му скраћуго. Ни еданЂ одђ ови лгоди неможе оне старости дочекати, нити ее оногђ здравла наживити, као они на ладние наученв. А има примера , да на нкои врућини, узЂ вреле пећи и у врелимЂ собама исто тако и на полго на нкои жеги сунца, особито ако зраци на голу главу упиру, каинчи лгоди напречацЂ падну и нб место мртви остану, ил' имђ се мозакЂ упали,