Школски лист

204

и наиопасние главобол^ изађу, одђ ковхђ многи помру, а други поиуде ид' побесне, ш сваконке, напасти на себе навуку. Лна топлота иодноси само као лект. на неке врсте узетини и укочеин удова, и на еве ладне отоке у воденимЂ болестима. 1ошг и неки болесници патећи одт. кашл^ва болЂ се осе&аго у нчои топлоти, и сви што су еувишомг ладноћомт, прозебе себи навукли. А сувише е шкодлвива и опасна свака нча топлота свима лгодима пунима крви, особито у средв ^мЂ веку после 40 до 60 године, ал' и онима млађимг лгодма, што одг блгованн и плгованн крви пате; исто е тако шкодлћива свима одђ зноева страдагоћима, и у свима врућицама. Уобште сви здрави лгоди треба да се одђ нке и дуготрагоће врућине врло чуваго , било у ссбама или наполго. У собама где се ради нека е мало топло, особито ако е радт., при коем-в се тело већма м^че и умвра, ерт, су ту вреле собе далеко убкточние одђ ладни. При раду у полго, бол$ е у оне наиврелие часе дана одмарати се и ладовати, апосао у готренвимЂ и вечернвимЂ часовима свршивати, до 10 и одђ 4. 6рЂ на онои жеетокои врућвни и жеги врло се мало и ндно посла уради, а лгоди и марва сЈввше море и убилго. Умерена ладноћа по здравлЂ и сш-гу далекоепробитачнин. Сваки се оеећа одма јеивлби и окретнии и ачи, дисанЂ иде слободние, сва меса буду чвршћа, цело тело крепчке, ело и пиће и санЂ болЂ прил, човекг е на сваки радЂ еклонитии, умЂ и мисли ведрие су. Ладвоћа е узрокг, те су северни народи здравии, ачи, срчании, поуздании. У ладноћи е и воздухЂ чистви, нема у н$му онолико трулежа ни смрадова, као кадЂ е топалЂ , то е узрокЂ те готово све радн^ и наи.шће болештине, кое лети заивећма бесне, зими клону и попусте.