Школски лист

205

Само скдонбнима на неке грчеве, наступе, болове и проливе, исто тако свима шкроФулознима, ектичавимт,, костоболБнима и пате^имђ одђ далкова, водене болести, и водени отока ладнвоћа е шкодлћива, и мораго се чувати одђ н ^; а свима здравимг пробитачаа е, и у многимђ болестима лековита, у свима врућицама, крви проливима, свима врелимг оспама, ш у свима горепоменутимЂ болестима, где е врућина шводлБИва и убитачна. Сви здрави лгоди, кои су ради да здраво и дуго поЈИве, да нчи и окретнви буду, вала да се ладноће држе, и на вго еауче. Нема већегг зла, него сваку наиманго промену времена одкуннти и одболовати морати, или одђ свакогЂ ветрића бежати и умотавати се морати: така†е животг веће зло и каштига него смртБ. А овога ее зла иочинЂ и кодт. наст. све више и више налачити; многи наши и простии лгоди, кои су у овомђ погледу досадг паметнии били, почели су деду свого сувише мекано и топло одранБивати, пакт. то и есте узрогв, те ихг онако мало одране. Нако већма одт. ладноће неетрада, него ко се лкомђ топлотомг укварио. Противу тогђ зла нема другогт. лека, него стврднути. Научити се на ладноћу мора, ко ние радт. да сваки часг одт. н4 страда; а деца се даго лакше на нго научити, него зрели лгоди, ерт. имаго одђ нараве топлоти доволбно , и невалн ихђ 10Ш-Б већомт. задавлБивати. Само нека и ово навинаванв на ладноћу постепено и полагано бива, ко е радт. да сретно прође. Здравимт. лгодма може ладноћа само на путу шкодити, еедећи на коли ил' лађи и т. д. неутоплЂно, особито ако путованЂ по ввше сата трае. Ненавикле на ладноћу кадро е ово у часу осакатитк. Сви ови путници наиболб по себе чине, кадг на часакг, с' кола сиђу и пешце ходе, ал' невалл до задуванн и зноа дотерати, ерх. задуванг и озноенг на коли на