Школски лист

206

ладноћи еедити шшт. е опаение, нег' безЂ знон озебети. Наивише путници с' ногу озебу, ерг на ове наиманЂ назе, било у коли седећи ил' низ' кола идући. Слабии и на зими мевши лгоди, валн да се хошђ болЂ одт> звме на нуту чуваго, Сувише слабимг ил' болестницима, ако зими кудт. однешени бити морам, валн топле цигл^ у ћебе и у сламу умотано подђ ноге ставити, вреле воде у затворене крчаге ил' бешике узт. нви пометати, пре полазка ихђ тооло напоити, и ако е путг дужи, ово понавлнти, ал' и е' овимђ здраво пазити, и знон имг неистерати. Наишкодививин е нагла промена врућине и зиме. Ово е кадро наинче лгоде или напречацв убити, или за навекЂ грдно осакатити. Зла е и врућина иза ладноће, кадт. ко озебао и полу смрзао управо к' ватри и вреламЂ особито гвозденимЂ пећима приетупа, да ее ту одкравлгое; али е ладноћа иза врућине ншђ далеко онакин. НккадЂ се већма нестрада, него иза ачегЂ рада ил' игре или иза бавлЂнн у врелои соби зноавно на полЂ изаћи, и на ладну землго, траву, каменЂ сести, или у ладну одаго, собу, подрумЂ, лагумЂ и т. д. ући, те ту се одмарати. Неброено примера сваки данЂ има, да све наинчи лгоди иза овакогЂ одмора, кадкадЂ у чаеу као прострелЂни, укочени ил' узета остану, и после дуге патнЂ едва се неки са тешкомЂ мукомЂ курталигау, а други ил' тешке проливе, пробаданн и врућице, и поеле овмхђ дуготрагоће ил' до смрти ихђ мучеће кашл^ве ил' водене болести и различита друга зла навуку, ако у онаи први махЂ одђ смрти утекну. Парамнтнн. 1. 6 ф ш а и и Н а е м а. Пре него што ће бФтаи на неприателн поћи , учини лакомисленЂ заветЂ: да ће оао, што му при по-