Школски лист

207

вратку дома арво еа еуередЂ изађе, Богу па жртву принеги. КадЂ еретао битку оконча, и весео ее дома врата, а то прва Наама нЂгова единица кћи, с' радоети, песмама и свиркомт. миломе отцу свомг на суеретг и дочект. изађе. К ј .о ножемЋ ударен'љ оста 6фтви, и у ономе болу викну: тб 1 ме уби кћери мон, ~ ал' Вогу самт. се завештао, и немогу порећи! УзалудЂ му првосвепхтеникг говораше , да Богђ те жртве одг нЂга нетражи, и да ће е с' грозомт. одбацити, ако онђ отацг едиавце кћери крвв на олтару пролае; бфтаи оста тврдг при ево!ои речи, и едва плачућои кћери дозволи, да на планину оде, и да се са своимг другарицама опрости и изплаче. КадЂ Наема на меето они радостни несама, с' коима огцунадочекг изађе пдакати садт. започе, а ту јои се грлица едаа придружи, кон нипошто више одђ н4 неодетупаше, кукагоћи заедно са нбомђ , као да в тешити хтеде, макарЂ да ова на нго и непазаше По краткомЂ времену врати се Наеиа отцу, и позвзвђ нЂга, да изврпш како е завештао, сама к' жртвенику приступи, као невино »тгћ мирно приклони†и предавЈпи се. КадЂ бфтаи ножђ диже и рукомЂ на евое дете заману, гле предЂ нЂга изађе Аврамо†духЂ срдитогђ погледа, « увати†га за отимагоћу се руку викну: несмислееи! нечина детету зла, те жртве Богб одђ тебе нетража, ние ви мое ирпмио, на кого ме е еамт, кушагоћи изазвао, — тврди отче! ви тбг се нећешЂ нарадовати с' децомЂ? Ово кзрека†изчезе; а садЂ грлица одђ Наеме одступи, и жртвенику нрилети†првоевештенику се за нго на жртву даде. Вееела се поврати Наема еа своимђ другарвцама, благодарећн Богу на повлонбномг животу; али оваи